Politika i nauka
Uvijek me je interesovalo kakav profil i kakve karakterne osobine mora imati političar. Tvrdim da čim čovjek pomisli na bavljenje politikom iz bilo kog cilja pa makar i najhumanijeg treba odmah pristupiti njegovom smještanju iza rešetaka uz nužno nježno milovanje pendrekom po bubrežnjaku. Ne postoji pošten političar, to je mit kojeg su izmislili lezilebovići i lukavi pričolozi koji su nesposobni za bilo kakav smislen i opšte društveno koristan rad. Posebno se razočaram kad vidim silne titule i "naučne" radnike kako lome maglu preko koljena u skupštini. Pa kad se bave naučnim radom kad većinu vremena provode u beskrajnom umlaćivanju kotleta i propupalih sekretarica po mračnim holovima. Znam da je ljepše prodavati šatrologiju nego visiti danima i godinama u oronulim laboratorijama pokušavajući smisliti nešto što u stvarnom životu ima neku svrhu i primjenu. Ljudi pa ne morate ići u školu 20 godina da bi bili u politici. Sve što vam je potrebno je čelični želudac, veoma elastičan jezik po mogućnosti prljav do zla boga, odsustvo morala i mnogo zašiljeni laktovi, da ne zaboravim kvalitetna obuća da ne propušta dok budete gazili po ljudskim glavama. Svaki obrazovan čovjek je veoma skupa roba koja državu košta veliki iznos novca i degutantno je da u trenutku kad državi treba da vrate ono što je u njih uloženo oni odluče da pogaze sva moralna načela koja su imali i krenu putem slave, moći i besplatnog medijskog eksponiranja (da ne bude zablude nemam ništa protiv slave tipa "Nobelova nagrada za matematiku" ali nažalost takva slava kvazi naučnike ne interesuje jer za nju treba mnogo, previše znoja i znanja da se prolije a političare stvarni rad ne interesuje, da ne kažem da se oni gnušaju kičmanja).